|
01
VREME
PRAZNO
Pesnite će gi stvoram
I podaram
Vam
Koi
sakate da čitate
Tuđi sudbini
I misli tažni
čitajte
bezgrižno
ne baram od vas
da gi zemete
ili razberete
ne
sakam
da gi hranite so iluzii lažni
vo koi i samite ne
veruvate
samo pročitajtegi
za vreme prazno
ete taka vi
vrvi
02
SPOKOJ
Gi
sobra
Sitno sronatite kamewa
Od nepregledniov kamewar
čovekov
izbezumen
veli
citadela će gradi
trista pedi široka
šesto
pedi visoka
mir da najde
za dušata svoja
belkim
tamu
vo tie četiri zida
spokojot će go smesti
ta i toj
na
edno mesto
da se skrasi.
03
SKITAČ
VREMENSKI
Disađite gi zede
Nadežite vo dnite
idni
Tamu gi stavi
Ad azdisan javna
I trgna
Vo gallop
strašen
što prav se stori
itaše
bodinaći
so mamuzite
vo vremeto
što nego temnina mu se
stori
itaše
I fenerite gi paleše
Kapija
volšebna baraše
Itaše
I glas ne
slušaše
što duša mu korneše
I
prekor mu praćaše
što skitač vremenski
stana.
04
BEZ
VINA VINOVEN
Razvratnik go narekoa
Vo zaborav go
frlija
I ni zbor poveće za nego ne kažaa
Koga klada
Od
podlosti gadosti pravea
Bludnik mislea e
I vinovnik go
storija
Velea
So mesecot qubov vodel
Denica za sebe ja
sakal
A toj kutriot
Sega skršen čmae
Vo
videlinata
Bez vina vinoven
što na mesecot pesni mu
peeše
za drugar go imaše
I denica svetla
Za
vodilka vo noć ja stavaše
Do sonot da go
vodi.
05
SKOROBOL
Skorobolot
povtorno se razbudi
Jači i buči
Ete kako suvodolica
zbesnata
Korneći i noseći
Se što će i dojde na patot
Na
bregot
Kade mramorot caruva
Mačenik so pesna od zurlite
Besot
go miri
Ta videte gi sega
Mačenik i skorobolot
Druška
si pravat
Ridišta se tresat
Neznaeš
Dal e
toa
Glasot na zurlite
Ili
Jadot na
skorobolot.
06
I
PAK
Zastana i vremeto
Ne da gi oplakuva ovie
grešnici
što ete taka
vezden vo boga se kolnat
se
izmori i toa
od vrvežot večen
a ovoj rod
i pak
Kud svoj
ne smenil
Ta samo krvoj svoi lei
Vo nepovrat idi
No nekago
i što i dveste
i petstotini leta će minat
i pak
istoto će
bidi.
07
EON
Zarem
se ušte ne se izmorivte
Vie vremenski minuvači
Na ova
parče zemja
Barajši go
Ovde onde
Nasekade
EONOT
Znam deka e tuka
Vnatre
Vo sebe
Vo tebe
Go
nosime ušte od rađawe
Napravetegi site dela dobri
I
ete
Ste go našle
Ste go stignale
Ste vlegle vo
EONOT
Skrasete se na svoite mesta
I počnete da rabotite
će
ve najdi
će ve vnesi
I ponese
Praveći ve del od
sebe.
08
ZORA
Puštija
zorata da zazori
I belinata da svetni
Denot da go
odraboti svoeto
I noćta na počinka da odi
Puštija i
raduvajse
Kako što se raduva slavejot
Pozdravuvajki ja
so pesna milozvučna
Puštija neka svetni
Kako što
svetat očite
Gledajki go toa do sebe
I okolu sebe
Neka nošta
zamine
I so sebe neka ja ponese
Seta taga što ete taka
se sobrala
Ta neka ja čuva nekade kraj sebe
Obvitkana so
temnina
Neka ostane tamu
I nikogaš belina ne
vidi.
09
NOĆEN
VIEŽ
Vie noćta crna
Vie i rie
Nebare zverka raneta
e
Rasvrlajći ja temninata
Na site strani
Saka i taa
Da ja
pokrie bolkata
Na ova dete
Vie i saka
Da rika tolku silno
I
go zaduši plačot
Vie i moli veter lut
Neka ne nosi
Neka
ne go zasejuva plačot
No i bolkata daleku
Moćna e taa
Da go
prekrie
I pričuva
Ili možebi će go čuva večno
Vo pazuvite
svoi.
10
ZRNO
PESOK
Ušte edna dalga
Neka udri vo
bregot
Pretvoraći go vo sitna pesok
Neka udri
Kako što
udira životot
Pretvoraći gi denovite
Vo masa
bezlična
Kopirana
Od včera
Ili beše zavšera
No
zrnoto pesok e srećnik
Nekoj namernik
će go zemi
zalepeno na
ispotenata koža
noseći go daleku
vo novi
avanturi.
11
MARKOVA
STERNA
I večerva
Kako včera
Ili zavčera
Sedam
Na
ovaa ladna stena
I
Samo ja slušam
Markovata
sterna
Koja vrie
I klokoti čekaći
Dušmanski da
rikne
So aždajski glas
Ta pole širno da poplavi
I
kurban da zeme
Na oltar da prinese
što so vek
vekovi
nedaruvan e.
12
PREMNOGU
PREMALKU
Premnogu
E dolga ovaa
neizvesnost
Premnogu
Se teški ovie časovi na
isčekuvawe
Premnogu
Se bolni sećavawata
Premalku
E mačna
bezličnosta
Zošto
Premalku
Bea časovite na sreća
Ili
možebi
Migovite na radost
No sepak
Premalku
će bidat
zborovite
I
Premnogu
će bidat solzite
za da se dočeka
za
da se vidi
za da se doživee
sekoj nareden
mig.
13
TAGA
I RADOST
Dobra večer
Tago
Pokojznae koj
pat
Povtorno ti posakuvam
Dobravečer
I dodeka
Noćta ne
obzema obajcata
čustvuvam
deka zaedno
kako samoilovi
vojnici
gordo će se isprečime
pred site noćni premrežija
i
so mugrite rani
Na radosta
i posakame
dobredojde.
14
PROROČICA
Sednat
skrsnoze na iramčeto
So šati raznobojni izvezano
Sednat
i
so pogled vpien
Vo starica belokosa
Koja zanesena i vo trans
Gi
povikuva dušite nemirni
Koi lutaat vo prostorot
Da
proreknat sudbina idna na bitie
A tie
Luti i besni od lutaweto
večno
Samo nesreći idni neslučeni navestuvaat
A so toa uteha ne
davaat
Ta dodeka sedam na iramčevto
Mislam
Zer samo taga će
ni proreknuvaat
Najdobro e da rečeme
Taka trebalo da
bidi.
15
SIRAK
Rožba
vo lulka spie
Leunka so son borba vodi
Svetlina od fener
živurka
I senki tri stvara
Koj sega sudba će pravat
Senka
prva prst stavi
Na čelo nevino
I blagoslov dari
Sal dobrina
i milost
Vo dni idni go sledat
Vtora senka so raka
Po gradi
mina
I zbor prorekna
Qzbov od srce mu blika
Darba od race mu
teče
Treat
So kleta usta
što kobnik vo noćta
bila
nesreći bolki tagi
dari podari
I sirak go stori
Po
bespaća da luta
So vreme borba da vodi
Pod tuđi strei
Sreća
da bara
I dobro bilo
što petel utro viknal
I senki
izbrkal
Ta koj znae ušte što
Vo pisanie će se
klalo.
16
NA
GRADOT OD SRCETO MOE
Zastanat na cvetnava
poqana
Te gledam i miluvam
Zaedno so kvečerinata
Gradu
moj
Te gledam kako toniš
Molčeškum gi pališ
fenerite
Baraći gi mlečnite peperutki
Svoja igra da
zaigraat
Sokaci temni i pravlivi
Kaldrmosani so siv mramor
Za
čekori teški i tupi spremaš
Ulici širni
Na
srećnici im dariš
I vo parkovi mali
Srca vqubeni
im pališ
Te gledam kako molčiš
Po reka što
ti duša deli
Nesreći puštaš
I na more
pozdravi praćaš
Prikazni stari
Na vrvovi od planina
dari
Da zboruvaat šumno
So vetreto noćno
Znam
Umoren
si od zboruvawe
Odi i ti na počinka
Utre
Koga den bleskav će
svetne
Povtorno će peeš
Povtorno novi prikazni će
stvoriš.
17
ŽELBA
PREKUOKEANSKA
Zemija gajdata Tanase
Zasviri kako što
znaeš samo ti
Zasviri edna naša
Ta belkim dušava
će zazdravi
Misli so orli će pratam
Vo dedovi kraišta
Neka
letaat zaedno
Po ridovi i dolovi
Neka tie barem gi doprat
Voda
izvorska na usta neka stavat
Petel vo mugri slušnat
I
laveš na pci dedini neka ne gi plaši
Laat tie
taka
Stravot volčji što go sobrale go brkaat
Sviri
Tanase
Veše i mirisot na kačamakot go mirisam
Pitata pod
vršnik ja gledam
Sviri i gledaj čudo Tanase
Noze
što so bolka okovani se
Od postela stanuvaat
Oro teško
da zaigraat
Vapaj od grlo što izletuva
Pesna će
stvori
Sviri sviri Tanase
Sviri i ne prekinuvaj
Sviri dodeka
duša sila ima.
18
DEN
MIGOVEN ILI DEN VEKOVEN
Izmoren
So seta
taga ponesena vo dušata
So siod čemer i jad vo srceto
So
seta srdba stegnata vo tupanicata
Sednuvam pokraj tolku prikažuvan
od luđe
Patalnici i stradalnici ili bea krivoverci
I što
ušte ne
Sednuvam pokraj čudesniot izvor na sreća
Radost
život
Sednuvam ne da baram sreća radost život
Zošto
znam deka toa ne se bara
Toa se dobiva
Ne poklonuva ne
podaruva
Zatoa od izvorot
Od negovata voda što velat
čudesna e
će posakam da blikne i rikne i poteče
ne kako potok
ili reka
tuku kako lava razulavena
što nosi i korni
I
so svojata sila da gi odnese
Da gi izbriše i izgori
Site
loši spomeni
Site loši zborovi
Site loši
dejania
I neka go ostavi samo srešniot den
Pa makar toj
sega trael i mig
Neka bide den migoven
A ne kako ovoj den
vekoven
I koga še projde ili dojde
Den migoven
Povtorno
će sedam na izvorot
Togaš nema da baram od izvorot sreća
radost
Nema da go baram den migoven ili vekoven
će sedam
gledam i čekam
će čekam zošto sum samotnik
će čekam i
gledam koga povtorno će blikne.
19
STARECOT
Breme
od vreme od damnina
Mi ti ponel starecov
Na plećite široki
No
sega veće nemoćni
Duša mi ti ispolnil
So čemer i
jadovi
Na oko matno solzi bliknale
No ne potekle
Velat
stramota bilo
Pusto domaćin da plače
Grlo a sega će vikne
Očaj
go stegnalo
Pa sega na spila saka da se kači
Barem na gora
druška negova
Mnogu da i kaže
A noć i den malku e
No
neka
Goro moja sestro
I toa e
dosta.
20
TUTUNARI
Ušte
vo mugrite
Opeklo pustiweto
Misliš mozokot će ti go
sprži
Peče i pot na čelo vadi
Od grešnici
Ili bea
patalnici
što bog taka gi daril
sal gorčiwa na niva da
zbirat
sal gorčini na nizi da redat
sal gorčini da kalapat
za
na gradi da lepat
no sudba takva im bila
so zora rana
od
slados son se delat
na pleći svoi
rizi stari klavaat
i čekor
po drum puštaat
Ta koga petel ranobudec
So pesna
budi
Tie veše rosa utriska
Na dlanki im se lizga
i
gorčini smetiwaat.
|
DENOVI EDEN PO
EDEN MINAT
DUŠA BRANOVI SE VEZDEN JA ZAPLISKAAT
A
SPILI
NEUMORNI STANUVAAT
I SO ŠEPOT MOLAT
NOVI
PRIKAZNI I NOVI SKAZNI DA IM RASKAŽAM
22
TEMNINA
NA NEBOTO
Zgasnaa site zvezdi ete ovde
Na ova malo
mesto
i noćta izbega
i temnina zamina
Zgasnaa begaći panično
od quwata
Zgasnaa molčeškum
i samo ovaa siva
bezličnost ja ostavija
Zgasnaa so temninata na neboto
Zaminaa
so prviot zrak što sila impodari
Popusto veterot go
molam
Barem trepet vo siviloto da stvori
što iskra še
se pretvori
no tamu tainstven glas šepoti nosi
no
ovde beznadežno go čekam
bi viknal tamu vo temninata na
neboto
gmotevica da se stori
i oblaci da rastera
Popusto
Sila
nemam.
23
POSAKAV
Posakav
koga pticata odeše na jug
Barem edna mojaželba da ponese
Na
jugot topol da ja odnese
i od studenilo da ja zaštiti
Posakav
koga rosata sitno roseše
Edna solza moja da zemi
Vo
kapka nežna da ja pretvori
i za spomen da ja začuva
Posakav
koga veterot niz dolina itaše
Eden zbor da mu dadam
Vo
vitel go stori
i vo duša bura da pravi
Posakuvav
no denovite izminuvaa
Posakuvav no noćite doađaa
Posakuvav
postojano
Posakuvav sekogaš.
24
OVA
LI
Ova li vreme
što vo ludost go
pretvorivme
ova li vreme
što od normalnoto go
otrgnavme
ova li vreme
civilizacija go narekovme
toa
beše
samo mora noćna koja mine
toa beše
samo
košmar eden koj ne vide
toa beše
i danokot svoj
go zede
Toa beše
Vo ova vreme
Toa beše
što
ednaš će mine
i ova vreme
Vo nepovrat će
zamine.
25
NOĆEN
EP
Ete tokmu sega
Vo crnava temnina
Ja poglednav
malata svetlina
Svetlina što i na svodot bleskaše
Znam
Toa
beše mladata mesečina
Vo časot migoven me pogali
Elan za
ep da stvoram mi dade
Ep
Od izvor duševen da
izvira
Ep
So spomeni od mladosta da se sozdava
Ep
što
vo migovi osameni će go pišuvam
site detski vragolii
kako
dela junački da gi opeam.
26
KRISTAL
Koga
so sništata šetav po praznite noći
Vo peštera
osamena sedeše prorokot
Eden son mi prati kako aber
Da
dojdam kaj nego vo peštera temna
Pobrzav no ne premnogu so
nadeš
Neznam zošto
No ete nešto skeptik
stanav možebi zatoa
Dobravečer rekov
Ovde vremeto ne go meram
odgovori tivko
Ovde vremeto ne go čekam
Toa e so mene
Pogledni
tamu na postulatot toj
Kade svetlina sjajna blika
Tamu e
kristalot tvoj
Zemigo kristalot zelen i gospodar negov bidi
Koga
odgovor od nego će baraš
Tišinata će ti ja
pokaži
Tamu će go najdeš
No vnimavaj
Lošite
misli vo ponor frligi i zaboravigi
Zlo nosi i zloben
stanuva
Zemigi i ponesigo bogatstva ne baraj od nego
Zemigo
i srcata čistigi na grešnicite mnogubrojni
Zemigo i
ostavija sega mojata tišina
Neka povtorno
zacaruva.
27
KOGA
Koga utroto go povika
Ovoj čovek
tažen
Misleše deka toa barem tagata će mu ja ponese
Koga
utroto go povika
Nadeš gaeše
Deka barem vo zorata
nasmevkata će ja razlee
I toa dojde
I toa projde
Ne
sakaše da ponese i malku tovar
Reče dolg bil denot
Poln
so neizvesnost
Ta možebi do kvečerinata će se izmori
Ne mu
ostana ništo drugo
Na čovekov tažen
Povtorno noćta da ja
ima za drugar.
28
KAŽI
MI
Kažimi večerva
Dali i angelite sakaš slugi
da ti bidat
Kažimi samo večerva
Dali i bogovite od olimp na
poklon da idat
Kažimi
No sebe ne lažise
Kažimi na
polnoć
Kolku mesečinata da ja nateram da sveti
Kažimi do
polnoć
Kolku veterot da go molam tivko da pee
Kažimi
No sebe
ne lažise
Kažimi vo utrinata
Kolku buri nemirni da
smiram
Kažimi do utrinata
Kolku oblaci temni da
obelam
Kažimi
No sebe ne lažise
Kažimi
Zošto
evego denot dojde
Kažimi
Pladninata znam će projde
Kažimi
No
sebe ne lažise.
29
DOJDOV
POVTORNO
Eve povtorno solzo moja
Vo tvoite nežni
pregratki
Ne sum tažen denes
Da te teram da potečeš
Eveme
So
spomenot što ti go nosam
A ti odluči dali će otideš
Na
dlankive kade te čekam
Bidi žeška
Da gi
stopliš dopirite ladni
Bidi brza
Da te vidi
dlankata
Eveme povtorno solzo moja
Uteha od tebe da
pobaram
Znam po bespaća će trgnam
Znam so nepoznato će se
boram.
30
MOLČI
TIŠINO
Začekoriv vo nepoznatoto
Barajći go
ednaš poznatoto
No i tamu ne vidov ništo
Poznato
I
ne izgledaše mnogu nepoznato
Samo sivo
Temno
Da da
molči tišino
Ne go branuvaj toa što go baram
Bidi
barem ti molčeliva
Toa e tuka nekade okolu
Stutkano vo nekoj
zbor
što znam ne e volčeben
ne e magičen
no ne e i
beznačaen
molči molči tišino
da go slušnam barem
nego vo buicava
neznam kako će go prepoznaam
neznam kako će go
vidam
možebi će bide glasen kako grmotevica
možebi će bide
tivok kako potok esenski
molči moilči tišino
molči ovde
vo moeto nepoznato
I bidi tuka vo blizina
Bidi koga će te
pobaram
No sega molči
Eveja doađa rekata brza
Otkornala
gramadi
Molči da te slušne pogromot
Molči da te vidi
buicata.
31
VEČNOST
Moja
malečka zvezdo
Te kanam vo večnosta
Kade sega spijam
Te
kanam sega sonot da mi go doneseš
Te vikam nemirot da mi go
odneseš
Moja sjajna zvezdo
Eveja temninata
tuka okolu nas
Blesni kako što znaeš samo
ti
Odnesija vo ponorot večen
Neka ostane tamu
Moja
mala zvezdo
Evego veterot tivok treperi sega
Ne saka pred tebe
silen da bidi
Nesakja zlostornik da go narečeš
Silata za
buri ja čuva
Te kanam vo večnosta večna da bideš
Te
vikam večno da qubiš
Puštigo zrakot i dopir go
stori
Eve večen će bide.
32
SEGA
Te
sonuvav sekoja noć
I son mi beše
Vo dalečinata me
vodeše
I sonot mi go sakaše
Te
posakuvav sekogaš
I želba mi beše
Samotijata vo
nepovrat ja brkaše
I pesnite gi slušaše
Te
opejuvav den i noć
Vo muza te pretvoriv
Vo damar te smestiv
Ne
da čmaeš kako vinovnik
Ne da molčiš kako
vinovnik
Tuku buri vo krfta da stvaraš
Sega
moja muzo
Zborovi potrošiv
Knigata ja izgubiv
I
vremeto samo prazno go gledam.
33
ZRAK
Go
zaprašav osamenikot
Zošto samo tažno go gleda
sonceto
A toj bez da se zavrti
Nesimnuvajći go pogledot od
visočinite
Samo tivko progovori
Koe poveće ličeše na
vapaj za pomoš
Go zagubiv zrakot
što me vodeše
vo temninata
neznam možebi i sonceto mi go ukrade
ta zatoa
postojano gledam
ne molbi mu praćam
tuku čekam koga so utroto
igrata će ja počnat
od pazuvi mu go zemam
moj e zrakot
svetol
no ova utro bezobrazno mi izbega
sonot mi go
ostavi
čekam
čekam i će čekam postojano
se dodeka ne go
vratam zrakot moj.
34
ROZOV
SVET
Rozov svet kako utrata rani sozdadov
So sništa
go obikoliv
Vo želbi go smestiv
I sega so voshit go
gledam
Nekoj reče prazen e
Popusto go čuvaš
i
najmaliot bran na veterot može da ti go urne
Zarem ne gledaš
deka e kula od karti
Ne treperi postojano
će go izgubiš
zasekogaš
možebi ima pravo
no toa e moj
svet
možebi nema pravo
no ova e moj svet
rozov
nekoi go
narekoa siv
monoton
no sepak e
moj.
35
MNOGUMINA
Mnogumina
kažaa
I preraskažuvaa
Deka očite se ogledalo na dušata
No
malkumina znaea
Deka pesnite se vistinata na dušata
Zborovi
Se
nižat eden do drug
Stihovi se stvaraat
Vistini se
kažuvaat
časovi minat
godini pominuvaat
hartija se
troši
no duša neumorna e
pee
vo
prolet so slavejot
vo leto so veterot
vo esen so lisjata
posledni
vo zima so noćite beli
pee
I solzite vo
zborovi gi pravi
Pee
I zborovite vo pesni gi zbira
Pee
Se
do sudniot čas.
36
MISLATA
ZASTANA
So site branovi te pobarav
So sekoja kapka te
ponesov
Ne te ostavam na bregot
Ne te davam na veterot
Ne me
slušaš što zboruvam
Od usnite samo
pregoruvam
So sekoj zbor će opevam
So sekoj stih će te
vozdignuvam
Nema da kažam deka sum poet
Povtorno pesnava za
tebe ja tvoram
Povtorno zborot za tebe će go okovam
Prangi od
solzi će napravam
Samo toa veće mi ostana
Ovde mislata
zastana.
37
ZALUDNO
Zaludno
beše samo sni da se nosat
Zaludno i haotično
Nered
donesoa
Možebi poveće na iluzija ličat
Možebi
No prazninata
e golema
Bezdnata e dlaboka
I sega povtorno mislam deka
iluzijata
Moćna li će bide
Sila li će ima
Preku bezdnata
mosta da izgradi
Pateka da postavi
Za vrveš da bide
Ili
zaludno e
Ili neka teče iluzijata.
38
DETE
NA SONCETO
Nežno i tivko
So pogled qubomoren go
gledam zrakot utrinski
Kako te miluva
Posakav i jas da
stanam
Dete na sonceto
Koe nemirno vo utrinite će skita
Se
plašam da te dopram
Stanav samo kapka rosna
Koja može da
ispari od žeštinata
Begam panično vo temninata
Kade
osojot caruva
Pogledot go vperuvam
Ete toj barem
čednosta da ja sobira
Hrana da mi bide
Pogledot go
prašuvam
Prikazni da mi raskaže
I pateki novi da
stvori.
39
SO SEKOJA
SOLZA
So sekoja solza što ja kradam
Znam
pobogat sum
Vo ordava na tažni minuvači
Nekoi veće gledam
nemaat sila
Nekoj veli nema smisla
Nekoj znae deka ne se
vredni
No gi kradam solzive
Možat da me narečat bezdušnik
Gi
kradam i na dušata i gi davam
Taa da mi gi čuva
Koga će
bidam povtorno mnogu tažen
Solzite će go zemam za uteha da mi
bidat.
40
SAM I
OSAMEN
Sam i osamen so časovi se boram
Samotijata
tuka da ja ostavam
Sam i osamen so časovi gledam
Kako
jata ptici itaat nekade daleku
Nekade kade novi gnezda će
svijat
Sam i osamen so časovi slušam
Kako
tivkiot tropot romor stanuva
Buka nepodnosliva e
Koja jači jači
dlaboko vo utrobata
Sam i osamen osanuvam
Krstopatot
da go najdam
Sam i osamen
Nemirot mira ne dava
Da
ne bidam sam i osamen.
OD
KADE LI DOLAŽAT OVIE ZBOROVI
ME PRAŠA EDNA STENA
NEZNAM
REKOV
NO SPILITE DRUGI NE DADOA
DA PRAŠA POVTORNO TUKU
SITE VO EDEN GLAS VIKNAA
RASKAŽUVAJ UŠTE
RASKAŽUVAJ
DOLGO DOLGO
|
