Bosanski jezik  ORBUS

NEKOLIKO OSNOVICA HOLANDSKOG JEZIKA

'DE' -RIJEČI I 'HET' -RIJEČI

Imenice (riječi koje označuju predmete i pojmove) mogu na holandskom jeziku da budu muškog, ženskog i srednjeg roda. Članovi koji pripadaju ovim riječima su: de, het i een. Pravila za upotrebu članova su jednostavna.

ODREĐENI ČLAN de upotrebljava se:

- za imenice muškog i ženskog roda u jednini: de man (čovjek), de vrouw (žena),

- za sve imenice u množini : de mannen (ljudi), de vrouwen (žene), de kinderen (djeca).

ODREĐENI ČLAN het upotrebljava se :

• za imenice srednjeg roda u jednini : het kind (dijete, het huis (kuća)

• za sve deminutive u jednini : het mannetje (čovječuljak), het vrouwtje (ženica), het kindje (djetašce).

NEODREĐENI ČLAN 'een' upotrebljava se :

• za imenice muškog, ženskog i srednjeg roda u jednini :

• een man (jedan čovjek), een vrouw (jedna žena), een kind ( jedno dijete).

• Neodređeni član nema množine :

• neodređenost se u množini izražava na taj način da se član izostavi: mannen (ljudi), vrouwen (žene), kinderen (djeca).

• Sa neodređenim članom 'een' vezuje se neodređena zamjenica 'geen' kojom se izriče negacija, kako imenica u jednini tako i u množini: geen man (nije čovjek), geen mannen (nisu ljudi), geen kinderen (nisu djeca).

Množina imenica

Tvorba množine na holandskom jeziku jeste toliko nepravilna da je nemoguće dati potpuni pregled. Stoga ćemo se ograničiti na kratki osvrt na dva nastavka za množinu koji se najčešće pojavljuju, i to –s i -(e)n.

Nastavak -s upotrebljava se :

- kod većine riječi koje se završavaju na -el, -em, -en i -er : schotels (tanjiri), bezems (metle), dekens (ćebad), kamers (sobe)

- kod riječi koje se završavaju sa dugim samoglasnikom: tantes (tetke), tralies (rešetke), cafés (kafane);:

- kod riječi koje se završavaju sa dugim samoglasnikom koji je naznačen samo sa jednim slovom (kao auto, dia, taxi) u množini se dodaje 's: auto's (automobili), dia's, (dijapozitivi), taxi's (taksi vozila);

- kod mnogih riječi stranog porijekla : telefoons (telefoni), chauffeurs (vozači), pick-ups (dostavna vozila).

U većem dijelu drugih slučajeva upotrebljavaju se nastavci -en ili -n : beuken (bukve), planten (biljke), vliegen (muhe), dorpen (sela), geleerden (naučnjaci).

Pri ovom se mora primjetiti da često dolazi do promjena pri pisanju, kao udvostručavanje poslednjeg suglasnika: kar-karren (kolica kolica), put-putten (bunar-bunari) ili kao izostavljanje jednog od udvostručenih samoglasnika : raam-ramen (prozor prozori), muur-muren (zid-zidovi) ili ublažavanjem završnih oštrih suglasnika -s ili -f huis-huizen (kuća-kuće), boef-boeven (lopov lopovi).

- na kraju od mnogih nepravilnosti pomenućemo samo promjenu samoglasnika do koje dolazi prilikom tvorbe množine: stad-steden (grad-gradovi). schip-schepen (brod-brodovi), waarheid-waarheden (istina-istine), i nastavak za množinu -eren, koji se relativno često pojavljuje: kinderen (djeca), goederen (roba), liederen (pjesme), raderen (točkovi).

PRIDJEVl

Pridjevi (riječi koje se pridodavaju imenici i označavaju njenu osobinu) koji stoje ispred imenice u većini slučajeva dobivaju nastavak -e : de mooie poes (lijepa mačka), het grote huis (velika kuća), een mooie vrouw (lijepa žena), een kleine man (mali čovjek).

Ostaju bez promjene kod imenica srednjeg roda u jednini, a koje nemaju člana (oud brood star kruh) ili koje imaju neodredjeni član : een groot huis (velika kuća)

Isto tako ako se nadju iza imenice ostaju bez promjene : de poes is mooi (mačka je lijepa), heet huis is groot (kuća je velika).

Stepeni poređenja

Komparativ pridjeva tvori se dodavanjem nastavka er- .
Ako se pridjev završava na -r, onda se toj riječi dodaje nastavak -der.

Nastavak za superlativ je -st:

mooi, mooier, mooist (lijep, ljepši, najljepši);
duur, duurder, duurst (skup, skuplji, najskuplji).


Nepravilni su :

goed, beter, best (dobar, bolji, najbolji)
veel, meer, meest (mnogo, više, najviše)
weinig, minder, minst (malo, manje, najmanje).

U poređenju poslije komparativa stoji rječica dan: dit huis is mooier dan dat huis (ova kuća je ljepša od one kuće).
Ukoliko superlativ dolazi iza imenice onda se upotrebljava rječica 'het' : dit huis is het grootst (ova kuća je najveća).
Pri izboru izmedju dvije osobe, predmeta ili pojma upotrebljava se superlativ : de oudste van die twee jongens (najstariji od dva mladića).

LIČNE, POSVOJNE, POKAZNE I POVRATNE ZAMJENICE

Lične zamjenice

u prvom padležu		u trećem padežu		u četvrtom padežu
(kao objekt)		(kao subjekt)		(kao objekt saradnje)
ik	ja	mij/me	meni	mij/me	mi
jij/je	ti	jou/je	tebi	jou/je	mu
U	Vi	U	Vama	U	mu
hij	on	hem	njemu	hem	mu
zij/ze	ona	haar	njoj	haar	njoj
het	ono	het	njemu	het	njega
wij/we	mi	ons	nama	ons	nama
jullie	vi	jullie	vama	jullie	njima
zij (mnl)	oni	hun(mnl)	njima	hen(mnl)	njima
zij(vrl)	one	hun(vrl)	njima	hen(vrl)	njima

Posvojne zamjenice

mijn	(moj, moji, moja. moje)
jouw, je	(tvoj, tvoji, tvoja. tvoje)
zijn, haar	(njegov, njegovi, njezina, njezine)
ons, onze	(naš, naši, naša, naše)
jullie, uw	(vaš, vaši, vaša, vaše)
hun	(njihov, njihovi, njihova, njihove)

Pokazne zamjenice

Za pokazivanje nečega šta je blizu kao pokazna zamjenica upotrebljava se:

deze (ovaj), za imenice muškog i ženskog roda u jednini: deze man

ovaj čovjek), deze vrouw (ova žena); dit (ovo) za imenice srednjeg roda u jednini : dit kind (ovo dijete), dit huis (ova kuća); deze (ovaj) za sve imenice u množini : deze mannen (ovi ljudi), deze vrauwen (ove žene), deze kinderen (ova djeca).

Za pokazivanje nečega šta je dalje : die (onaj) za imenice muškog i ženskog roda die man (onaj čovjek), die vrouw (ona žena); dat (taj) za imenice srednjeg roda u jednini : dat kind (to dijete), dat huis(ta kuća); die (onaj) za sve imenice u množini : die mannen (oni ljudi), die vrouwen (one žene), die kinderen (ona djeca).

Povratne zamjenice

Kod glagola kao što su 'zich ergeren' (ljutiti se), 'zich haasten' (žuriti se, 'zich vergissen' (pogriješiti), rječica 'zich' naziva se posvojna zamjenica.

Ove posvojne zamjenice mogu da imaju slijedeće oblike:

1. lice jednine :	me/mij	(ik vergis me)
2. lice jednine :	je	(je vergist je)
3. lice jednine :	zich	(hij/zij vergist zich)
1. lice množine :	ons	(wij vergissen ons)
2. lice množine :	je	(jullie vergissen je)
3. lice množine :	zich	(zij vergissen zich)

Upitne zamjenice

Upitne zamjenice koje se veoma često pojavljuju su: wie? (ko?), kojom se pita za osobu: wie heeft dat glas gebroken (ko je razbio onu čašu?)

wat? (šta?) kojom se pita za predmet ili pojmove: wat wil je eten? (šta želite jesti); wat heeft hij je verteld? (šta ti je on rekao?); waar? (gdje?) kojom se pita za mjesto:

waar is de tandpasta? (gdje je pasta za zube?),

wanneer? (kada?) kojom se pita za vrijeme: wanneer kom je? (kada dolaziš?)

hoe? (kako?) kojom se pita za način na koji će se nešto dogoditi:

hoe zullen wij gaan, met de fiets of met de tram? kako ćemo ići, biciklom ili tramvajem?), woorom? (zašto?), kojom se pita za razlog: waarom heb je dat gedaan? zašto si ovo uradio?), hoeveel? (koliko?), kojom se pita za broj: hoeveel appels wilt u hebben? koliko jabuka želite?), welk{e)? (koji?) kojom se traže tačni podaci o osobi, predmetu ili pojmu koji je prijethodno samo pomenut: welke jongen heeft je geslagen? kojeg si dječaka tukao?; welk toneelstuk heb je gezien? koji si pozorišni komad gledao?).

GLAGOLI

Prilikom mijenjanja glagola na holandskom jeziku ima toliko nepravilnosti da je to ovdje nemoguće obraditi. Ograničićemo se na jedan šematski prikaz mijenjanja pravilnih glagola i na nekoliko često upotrebljavanih nepravilnih glagola. Prilikom mijenjanja glagola polazimo od glagolske osnove koju dobivamo ako od glagola oduzmemo infinitivni nastavak -en.

Mijenjanje glagola huilen (plakati) izgleda ovako:

Sadašnje vrijeme

ik huil	(glagolska osnova)	ja plačem
jej huilt	(glagolska osnova + t)	ti plačeš
hij/zij huilt	(glagolska osnova + t)	on/ona plače
wij huilen	(infinitivni oblik)	mi plačemo
jullie huilen	(infinitivni oblik)	vi plačete
zij huilen	(infinitivni oblik)	oni/one plaču

Ukoliko lična zamjenica jij/je dodje iza glagola (na primjer upitnim rečenicama), onda se izostavlja nastavak –t .

Dakle ne : huilt je?, već: huil je?

Prošlo vrijeme

ik huilde	(glagolska osnova + de)
jej huilde	(glagolska osnova + de)
hij/zij huilde	(glagolska osnova + de)
wij huilden	(glagolska osnova + den)
jullie huilden	(glagolska osnova + den)
zij huilden	(glagolska osnova + den)

Particip prošli

gehuild (ge + glagolska osnova + d)

Ukoliko se glagolska osnova pravilnog glagola završava na oštri suglasnik (t, k, f, s, ch ili p) onda u nastavku za prošlo vrijeme i particip prošli dolazi do promjene: d se pretvara u t.

Na primjer glagol werken (raditi):

ik werkte	ik heb gewerkt
jij werkte	jij hebt gewerkt
hij/zij werkte	hij/zij had gewerkt
wij werkten	wij hebben gewerkt
jullie werkten	jullie hebben gewerkt
zij werkten	zij hebben gewerkt

Oblici za prošlo vrijeme i particip prošli nepravilnih glagola moraju se posebno naučiti napamet. Pogledajte listu holandskih nepravilnih glagola na kraju ovog pregleda. Općenito bi se moglo samo reći da u mnogim slučajevima dolazi do promjene suglasnika kao i da particip prošli dobiva nastavak -en (na pr. bevelen (narediti)-beval-bevolen, geven (dati)-gaf-gegeven, slapen (spavati)-sliep-geslapen).

Za tvorbu prošlog vremena od velikog su značaja pomoćni glagoli za vrijeme hebben (imati) i zijn (biti):

Sadašnje vrijeme

hebben (imati)		zijn (biti)
ik heb	ja imam	ik ben	ja sam
ik hebt	ti imaš	jij bent	ti si
hij heeft	on ima	hij is	on je
wij hebben	mi imamo	wij zijn	mi smo
jullie bebben	vi imate	jullie zijn	vi ste
zij hebben	oni imaju	zij zijn	oni su

Prošlo vrijeme

hebben (imati)		zijn (biti)
ik had	ja sam imao	ik was	ja sam bio
jij had	ti si imao	jij was	ti si bio
hij had	on je imao	hij was	on je bio
wij hadden	mi smo imali	wij waren	mi smo bili
jullie hadden	vi ste imali	jullie waren	vi ste bili
zij hadden	oni su imali	zij waren	oni su bili

Particip prošli

gehad (imao) geweest (bio)

Glagoli koji iza sebe mogu da imaju objekt (takozvani prelazni glagoli) u većini slučajeva u prošlom vremenu zahtjevaju hebben: ik heb (het geld) gegeven (ja sam (novac) dao).

Glagoli koji ne mogu imati objekt (takozvani neprelazni) kao pomoćni glagol vremena u većini slučajeva zahtijevaju glagol zijn: zij zijn gegaan (oni su otišli).

Karakteristično je u vezi sa ovim da glagoli kojima se izražava kretanje iz jednog u drugo mjesto (kao reizen (putovati), lopen (hodati) zwemmen (plivati), varen (ploviti) itd. u načelu zahtijevaju pomoćni glagol hebben: ik heb gelopen (ja sam hodao), sem u slučaju ako se pominje mjesto kretanja: ik ben naar huis gelopen (otišao sam kući pješice).

Na kraju nekoliko često upotrebljavanih pomoćnih glagola:

worden, werd, geworden (biti, postati) jeste pomoćni glagol trpnog

Stanja : het geld wordt betaald (novac je plaćen).

Kao veznik worden označava promjenu stanja: ik word rijk (postajem bogat).

gaan, ging, gegaan (ići) često se upotrebljava kao pomoćni glagol za tvorbu budućeg vremena: ik ga lekker slapen (idem lijepo da spavam.

Pravi pomoćni glagol za tvorbu budućeg vremena : zullen (biti) često sadrži obećanje:

ik zal U morgen betalen (sutra ću vam platiti);

ponekad i naređenje: je zult me morgen betalen (sutra ćeš mi platiti).

Buduće vrijeme:

ik zou (ja ću), wij zouden (mi ćemo) ukazuje na nesigurnost:

ik zou denken ...(ja bih pomislio ...), a isto tako i oblik je za učtivost:

zoudt u zo goed willen zijn ...? (da li biste bili toliko dobri ...?) ili oblikovano: (hoćete li biti tako dobri ...?).

kunnen, kon, gekund (moći): biti u stanju: ik kan betalen (ja mogu da platim).

willen, wilde, gewild (željeti) izražava spremnost ili težnju : ik wil betalen (želim da platim), ik wil vertrekken (želim da otputujem).

mogen, mocht, gemogen (smjeti) imati za nešto odobrenje : zij mag alleen reizen (ona smije sama da putuje)

moeten, moest, gemoeten (morati) biti na nešto obavezan ili prisiljen :

ik moet nu gaan (sad moram ići), globalno: (ja moram sad ići)

laten, liet, gelaten (dopustiti) dati odobrenje ili nalog za nešto :

ik laat mijn bagage halen (dao sam nalog da mi se donese prtljag), pravilnije: (dopustio sam da mi se donese prtljag).

ENKELE GRONDSLAGEN VAN HET BOSNISCHE TAAL

ISPRAVNO PISANJE  |  ISPRAVAN IZGOVOR | RJEČNIK ARHAIZAMA